Ninjutsu

Ninđucu u sistemu Buđinkana omogućava svakom pojedincu da najpre višestruko poveća sposobnosti samoodbrane. Raznovrsnost, kreativnost i neprevaziđena dubina sistema pruža beskonačni prostor za lično usavršavanje na svim poljima, koga verovano najbolje odslikava reč balans! Poreklo ninđucua nalazi se u feudalnom Japanu, a najdublji koreni (duhovna osnova) sežu u Kinu, Mongoliju, a naročito na Tibet. Upoređujući nazive, sisteme podela i veze sa različitim religijskim pravcima uočavaju se podudarnosti sa Tibetanskim pravcima joge i duhovnim učenjima koja sežu čak do helenske kulture! Osnovna ideja vodilja treninga predstavlja koncept Kihon Happo, sastavljen iz 8 osnovnih tehnika, koje sežu u beskonačnost. Sličnost broja 8 i simbola ∞, koji odslikava beskonačnost, svakako nije slučajna. Takođe, koncept tzv. Ashtanga yoge („osam falangi joge“), potiče sa Tibeta i veoma slikovito prikazuje kako se neki koncept odslikava u beskonačnosti. Hatsumi sensei veruje da ninđucu treba biti prikazan svetu kao ideja vodilja za sve borilačke veštine. Priliku da u moderno vreme učimo ninđucu dugujemo dr Hacumiju. Na nagovor svog učitelja, Tošicugu Takamacua, Masaaki Hacumi je odlučio da skine veo tajne sa ove vrlo mistifikovane veštine. Hacumi je osnivač Buđinkan dođoa, svetske organizacije čiji je cilj negovanje ninđucu veštine i tradicije. Bez razumevanja svih aspekata življenja, pre svega istorijskih, nije moguće usvojiti veštinu ninđucu. Upravo zato je osnovana organizacija Buđinkan. Feudalnim okruženjem starog Japana upravljali su vojni zapovednici (a u nekoliko perioda i jedan japanski car) preko samurajske elite. Samuraji su bili elitni ratnici, potpuno posvećeni svom služenju vladaru i neprekidnom usavršavanju kroz rigorozne sisteme obuke. Tajna ninđi i njihove obuke prenosila se sa kolena na koleno samo odabranim učenicima, koji su da bi postali ninđe, prolazili dugotrajnu i rigoroznu obuku. Bez razumevanja ovog standardnog sistema nije moguće razumeti ninđucu. On je uvek predstavljao dodatnu mogućnost preživljavanja, ili način da se u bilo kojoj borbi do cilja dođe na elegantniji način. Stoga naglašavamo da je nemoguće učiti ninđucu bez dobrog poznavanja samurajskih veština! Buđinkan sistem se sastoji od devet škola (link). Šest škola su samurajske a svega tri ninđucu škole. Njihov značaj za modernu obuku ima specifičnu, praktičnu vrednost. Moderan trening svih fizički zahtevnih disciplina (sport, ples, balet, vojno-policijska obuka) podrazumeva momentalan razvoj biomehaničke podloge vežbača. On mora razviti pravilno držanje, optimum zglobne pokretljivosti i osećaj za snalaženje u prostoru (proprioceptivne sposobnosti). Bez ovoga ne možemo govoriti o iole ozbiljnijem modernom treningu. Nindže su prirodno bile šampioni razvoja ravnoteže. Mi kroz učenje različitih škola upravo stičemo ove sposobnosti. Kroz stil Koto-ryu, razvijamo svest o upotrebi našeg skeleta i održavanju tela u određenom položaju. Gyoko-ryu dodaje pokretiljivost kičme i neuro-mišićni sistem. Shindenfudo-ryu nam omogućava integraciju i slobodu pokreta. Ovo je inače prvi stil koji je Takamacu sensei naučio. Ovaj stil poseduje sijaset resursa, a najpoznatiji je verovatno korišćenje prirodnog okruženja radi pripreme tela – upotreba bambusa kao pandana modernoj lat-mašini, bacanje kamena, hod kroz gustiš uz uvežbavanje tehnika u punom pokretu, mazanje vrhova prstiju smokvinim mlekom i hiljade drugih… Kukishinden-ryu predstavlja najbolje sistematizovanu od svih škola Buđinkana. Sam predstavlja izvor brojnih modernih borilačkih veština i sistema, a jedan od njih je i aikido. Pored učenja rukovanjem brojnim tradicionalnim oružjima (bo, hanbo, yari, naginata, kyudo, tanto…), veliki značaj poseduje rad u oklopima. Bitan nedostatak treninga u većini škola današnjice (bilo kog sistema) je nedostatak rada u oklopima. Zato i ne čudi praktična slaba primenljivost u realnim situacijama. Jednostavno, okruženje u kome se trenira je drugačije – fizički, psihički, a jedan od njih je i način kako smo obučeni! Takagiyoshin-ryu predstavlja najmlađu od svih škola. Ona je zato od najveće pomoći kada govorimo o modernim profesionalcima. Veština borbe u parteru, sistemi kontrole i privođenja, kao i upotreba veštine vezivanja, hođo-đucu su do najsitnijih detalja razrađeni u ovoj školi. O efikasnosti škole govori činjenica da je Bujinkan Budo Taijutsu bazna veština čuvenih službi u svetu: FBI, SAS, MOSAD… Gikan-ryu je unikatan sistem kada je reč o biomehanici. Specifičnim stavovima omogućena je probojnost oružja (naročito dugih, kao što su naginata, yari i bisento) do teoretskog maksimuma. Prelazi iz rotacionih pokreta u pravolinijske, a i obratno, predstavljaju izuzetan izazov za svakog vežbača. Gornje škole su samurajske. Od tri ninđa škola najpoznatiji je naravno Togakure-rju i svojim osnivačem Daisukom Nišinom. Ovo je i najbolje sistematizovani stil, koji pokriva sve aspekte života ninđi u zajednici koji su uspeli ostvariti pravo na život u slobodnom okruženju (pogledati tekst Dobro i Zlo). Pored osnovne obuke, u skrolovima ovog stila mogu se naći građevinsko-arhitektonski podaci o gradnji tvrđava, navodnjavanju, pravljenju oružja i brojnih opštih saveta. Kumogakure-ryu i Gyokushin-ryu sadrže su najtajnovitije i informacije se prenose samo najozbiljnijim učenicima. Svaki soke naglašava neophodnost pozivitivnog činjenja i narušavanje tuđeg zdravlja i života jedino u krajnjoj nuždi. Pošto ova dva stila sadrže brojne „recepte“ za zagorčavanje života, jasno je da su oni strogo čuvana tajna.