Mirko Ostojić

Predsednik i glavni instruktor bujinkan om dođoa

Nosilac je najvišeg zvanja 15. DAN (juugodan). Ratničko ime Kuroi Tora (Crni Tigar).

Rodjen je 17. jula u Čačku, Jugoslavija. Kao dečak pokazao je izuzetno interesovanje za matematiku i borilačke veštine. Već sa 5 godina podučavan je veštini klasičnog grčko rimskog rvanja od strane svog ujaka koji je bio Jugoslovenski šampion. Magistar je elektrotehničkih nauka. Paralelno radi na razvoju biomedicinske elektronike pri Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu kao i RMIT-u u Melburnu, Australija. Oženjen je i ima dvoje dece. Govori engleski, nemački, ruski i japanski jezik. Veliki je ljubitelj filosofije i praktičnih sistema duhovnosti.

Njegovi prvi koraci u ninđucuu vezani su za šidošija Dušana Pavlovića 1988. godine. Kasnije je Mirko trenirao sa šihanom Mosheom Kastilom koji je trajno napustio Evropu 1994. Potom je trenirao sa šihanom Brinlijem Morganom iz Velsa. Po savetu sokea Masaaki Hatsumija u Južnoafričkoj Republici 1997, Mirko biva vođen od strane nekoliko šihana paralelno: Pitera Kinga iz Engleske, Arnoa Kuzerga iz Francuske, američkih majstora Džeka Hobana, Hulija Toribija i Bada Malmstroma, te Španca Pedra Fleitasa i Šveđanina velikog srca, Svenerika Bogsetera . Spremajući doktorat u Melburnu, intenzivno je trenirao sa dugogodišnjim japanskim rezidentom Timom Bathurstom.Mirko je posetio više od 100 međunarodnih seminara, i na desetine taikaia (najvećih međunarodnih seminara) širom sveta. Redovno putuje u Japan nekoliko puta godišnje da trenira sa najboljim japanskim šihanima.

U decemru 2009. Mirko je promovisan u zvanje 15. DAN-a, i tako je postao prvi srpski šihan sa ovim zvanjem. Uvek je bio posebno zainteresovan za moderne primene ninđucua, kao što su taktičko pucanje, zaštita važnih osoba (VIP), strateška obezbedjenja i opšta samoodbrana. Usled toga upoznao je način treninga mnogih viđenih osoba u svetu ninđucua i najboljih profesionalaca, inače. Iz tog razloga posetio je sve kontinente, stekavši prijatelje na svim krajevima sveta.

Mirko vodi svoju školu od 1993. godine. Tri godine kasnije započeo je kontinuirani rad sa najmladjima. Pored učenika u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama ima učenike u Rusiji, Austriji, Grčkoj, Australiji, Norveškoj, Nemačkoj…Njegov san, već poluostvareni, je Buđinkan u Srbiji kao mesto pravog prijateljstva medju ljudima koji su spremni da vredno treniraju na zdrav način. U njegovom sistemu podučavanja zdravlju je posvećena naročita pažnja a pod punim zdravljem podrazumeva se fizički, emotivni, mentalni i spiritualni balans.